5 svakodnevnih uređaja koji mogu da sadrže radioaktivne materijale: Jedan verovatno imate kod kuće
Dodajte Kurir u vaš Google izborNjihova uloga nije da predstavljaju opasnost, već da omoguće određenu funkciju – od otkrivanja dima do svetljenja u potpunom mraku bez priključka na električnu mrežu.
Ipak, važno je napraviti razliku između prisustva radioaktivnog materijala i stvarnog rizika po zdravlje. Američka Agencija za zaštitu životne sredine (EPA) navodi da su pojedini uređaji, poput ispravnih jonizacionih detektora dima, bezbedni za upotrebu kada se koriste prema uputstvima proizvođača.
1. Detektori dima koriste americijum-241
Neki detektori dima koji se koriste u domaćinstvima sadrže veoma malu količinu americijuma-241, radioaktivnog izotopa koji omogućava rano otkrivanje požara.
Princip rada zasniva se na jonizaciji vazduha unutar male merne komore. Americijum emituje alfa-čestice koje omogućavaju stvaranje slabe električne struje. Kada dim dospe u komoru, remeti taj proces, a elektronika detektuje promenu i aktivira alarm.
Iako naziv radioaktivnog elementa može zvučati zabrinjavajuće, izvor je zatvoren unutar uređaja. EPA navodi da detektori predstavljaju zanemarljiv radiološki rizik kada su neoštećeni i kada se koriste na predviđen način.
2. Svetleće EXIT oznake mogu da rade bez struje
Znakovi za izlaz u slučaju opasnosti u pojedinim zgradama koriste tehnologiju koja im omogućava da svetle čak i kada nestane struje. Neki od njih sadrže tricijum, radioaktivni izotop vodonika, smešten u zatvorenim staklenim cevčicama.
Tricijum emituje beta-čestice koje pobuđuju poseban svetleći premaz, stvarajući svetlost. Proces se naziva radioluminescencija i omogućava da oznaka bude vidljiva bez baterije ili priključka na električnu mrežu.
Prema američkoj Komisiji za nuklearnu regulativu (NRC), ovakvi znakovi predstavljaju mali rizik kada su neoštećeni i pravilno korišćeni. Međutim, ako se staklene cevčice polome, uređaj zahteva odgovarajuće rukovanje i odlaganje, a ne bacanje u običan otpad.
Treba imati u vidu da mnoge savremene EXIT oznake koriste LED tehnologiju ili fotoluminiscentne materijale, tako da ne sadrže sve radioaktivne izvore.
3. Pojedini ručni satovi svetle zahvaljujući tricijumu
Ako ste videli ručni sat čije kazaljke i oznake na brojčaniku svetle u mraku bez prethodnog izlaganja svetlosti, moguće je da koristi tricijumsku tehnologiju.
Kod takvih satova radioaktivni gas nalazi se u malim, zatvorenim staklenim cevčicama sa svetlećim premazom. Beta-čestice koje emituje tricijum pobuđuju taj premaz, stvarajući kontinuiranu svetlost. Za razliku od fosforescentnih premaza, koji moraju prethodno da apsorbuju svetlost, ovakvi sistemi mogu da svetle i nakon dužeg boravka u mraku.
To ne znači da su svi svetleći satovi radioaktivni. Mnogi koriste savremene fosforescentne materijale, dok su neki stariji modeli koristili radijum, zbog čega je kod antikvarnih satova potreban dodatni oprez.
EPA posebno upozorava da se stari satovi i drugi predmeti sa radijumskim premazom ne otvaraju, jer se materijal može osloboditi i dospeti u organizam udisanjem ili gutanjem.
4. Pojedini delovi mikrotalasnih pećnica mogu sadržati torijum
Mikrotalasne pećnice zagrevaju hranu pomoću elektromagnetnih talasa koje proizvodi komponenta nazvana magnetron. U pojedinim tehničkim rešenjima torijum-oksid može biti korišćen u materijalima povezanim sa katodom, gde pomaže emisiji elektrona.
Međutim, ovo nije karakteristika svih mikrotalasnih pećnica i ne treba zaključiti da svaki uređaj u kuhinji sadrži radioaktivni materijal. Reč je o specifičnim konstrukcionim rešenjima i materijalima koji se koriste u određenim komponentama.
Takođe, prisustvo torijuma u delu uređaja ne znači da hrana postaje radioaktivna. Mikrotalasi su oblik nejonizujućeg elektromagnetnog zračenja, a zagrevanje se odvija interakcijom talasa sa molekulima u hrani. Američka Uprava za hranu i lekove (FDA) navodi da mikrotalasna energija ne čini hranu radioaktivnom.
Ispravna mikrotalasna pećnica treba da se koristi prema uputstvima proizvođača, uz neoštećena vrata, brave i zaptivke.
5. Ksenonski farovi i snažne sijalice mogu sadržati radioaktivne izotope
Pojedine sijalice sa pražnjenjem visokog intenziteta, poznate kao HID, koriste se u automobilskim farovima i snažnim sistemima rasvete. U određenim modelima mogu se nalaziti veoma male količine radioaktivnih materijala, kao što su kripton-85 ili torijum.
Kripton-85 može pomoći pri pokretanju električnog pražnjenja unutar sijalice, dok se torijum koristi u određenim materijalima radi poboljšanja njihovih svojstava. Njihova uloga zavisi od konstrukcije i tehnologije konkretne sijalice.
To ne znači da svaki ksenonski far sadrži radioaktivni materijal. Savremeni sistemi osvetljenja obuhvataju različite tehnologije, pa se prisustvo ovih izotopa ne može generalizovati na sve proizvode.
Ako se sijalica polomi, treba izbegavati nepotrebno rukovanje njenim unutrašnjim delovima i pratiti uputstva proizvođača za bezbedno odlaganje, posebno ako je reč o specijalizovanom izvoru svetlosti.
Da li treba da brinete zbog radioaktivnosti u svakodnevnim uređajima?
U većini navedenih primera radioaktivni materijali imaju precizno definisanu tehničku funkciju i nalaze se u malim količinama ili u zatvorenim komponentama. Samo njihovo prisustvo ne znači da je uređaj opasan.
Najvažnije je razlikovati neoštećen uređaj koji se koristi prema uputstvu od uređaja koji je otvoren, oštećen ili nepravilno odložen. Kod starih satova sa potencijalnim radijumskim premazom i specijalizovanih svetlećih oznaka posebno je važno izbegavati samostalno rastavljanje.
Radioaktivnost nije sama po sebi dokaz da je tehnologija štetna – presudni su vrsta materijala, količina, način na koji je zatvoren i mogućnost izlaganja. U mnogim slučajevima, poput detektora dima, korist koju uređaj pruža daleko je značajnija od radiološkog rizika pri pravilnoj upotrebi.